Књига пророка Захарије 2

Човек са мерним ужетом

1Онда сам подигао поглед, и гле, видео сам човека како у руци држи уже за мерење. 2Упитао сам: „А где ти идеш?“ Одговорио ми је: „Да измерим Јерусалим и видим колико је широк и колико је дуг.“

3И гле, отишао је анђео који је разговарао са мном, а други анђео је дошао да га сретне. 4Рекао му је: „Пожури! Реци овако овом младићу: ’Јерусалим ће населити као неограђено место због мноштва људи и стоке у њему. 5Али ја ћу да му будем зид ватрени свуд унаоколо, бићу слава усред њега – говори Господ.

6Хеј! Хеј! Бежите из земље северне – говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска – говори Господ.

7Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске! 8Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога1 ока дира! 9Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.

10Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини – говори Господ. 11Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби. 12А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим. 13Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“