Приче Соломонове 9

Позив мудрости и лудости

1Мудрост је кућу своју сазидала

и за њу седам стубова исклесала.

2Поклала је своју стоку, вино своје зачинила,

своју трпезу поставила;

3послала је слушкиње своје

и позива са највиших градских места:

4„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“

А безумноме говори:

5„Дођите, једите моју храну

и пијте вино које сам зачинила!

6Оканите се лаковерја и живећете,

напредујте разумним путем.“

7Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује,

себи шкоди онај ко кори зликовца.

8Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео,

прекоревај мудрог и волеће те.

9Реци мудром и биће мудрији,

поучи праведнога и ученији ће бити.

10Мудрост отпочиње богобојазношћу

и знање познавањем Светог.

11Са мном ће се дани твоји умножити

и година твог живота биће много.

12Ако си мудар, мудар си за своје добро,

а ако си подсмевач, то ти је на терет.

13Безумље је жена горопадна,

лаковерна и ничем поучена.

14Она седи на вратима своје куће,

на градским узвишењима,

15довикује онима што путем пролазе

и стазама својим право иду:

16„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“

А безумноме говори:

17„Слатке ли су украдене воде,

укусан ли је хлеб из потаје!“

18Али он не зна да су тамо покојници,

да су њене званице у дубинама Света мртвих.