Приче Соломонове 27

1Не хвали се сутрашњим даном,

јер не знаш шта доноси тај дан.

2Други нек те хвали, а не ти себе самог;

незнанац, а не усне твоје.

3Тежак је камен и песак је тежак,

али од обоје је тежи безобразлук безочнога.

4Окрутан је бес, срџба је горопадна

и са љубомором ко да се суочи?

5Јавни укор је бољи

од тајне љубави.

6Поузданије су модрице од онога који те воли

од многих пољубаца онога који те мрзи.

7Сита душа саће меда гази,

а гладној је души слатко и све горко.

8Попут птице протеране из гнезда,

такав је и човек протеран из свог завичаја.

9Уље и мирис драги су срцу

и сладак је пријатељ који од срца саветује.

10Не напуштај пријатеља и пријатеља свог оца;

не одлази у дом свога брата на дан своје невоље;

бољи је сусед који је близу, него брат који је далеко.

11Мудар буди, сине мој, и срце ми развесели,

па да могу подругљивцу речју да узвратим.

12Обазрив човек примети невољу, па се скрије,

а лаковерни иду даље и буду кажњени.

13Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,

и залог му узми кад јамчи за туђинку.

14Ко од раног јутра свога ближњег благосиља на сав глас,

то ће му се рачунати као клетва.

15Жена свадљива је попут сталног прокишњавања

по кишном дану.

16Ко њу обуздава, ветар обуздава

и као да држи уље у десници.

17Гвожђе се о гвожђе оштри,

а човек се оштри о човека.

18Од смоквиног плода јешће ко се за њу брине;

поштован ће бити онај који штити свога господара.

19Као што се лице одсликава у води

тако се и срце човека у човеку види.

20Као што су и Свет мртвих и трулеж мртвих незасити,

тако су незасите и очи човека.

21Топионица је за сребро и пећ је за злато,

а човек се искушава похвалама које прима.

22Истуцаш ли тучком неразумног

са прекрупом у авану,

његова се лудост неће скинути са њега.

23Своје стадо добро пази,

побрини се добро за крда своја;

24јер иметак не траје довека,

а ни круна кроз сва поколења.

25Коси се трава да нова никне,

сакупи се сено по брдима;

26јагњад те облаче,

а јарцима плаћаш за поља.

27Тад имаш обиље козјег млека себи за храну,

за храну укућана, за живот слушкиња својих.