4. Мојсијева 36

Удаја наследница

1Главари отачких домова породица потомака Галада, сина Махировог, сина Манасијиног, из родова Јосифових потомака, приступе и обрате се Мојсију и кнезовима, главарима отачких домова Израиљаца. 2Рекли су: „Господ је заповедио моме господару да се Израиљцима жребом подели наследство. Господ је такође заповедио моме господару да се наследство нашег брата Салпада да његовим ћеркама. 3Међутим, ако се оне удају за некога из другог израиљског племена, њихов део наследства биће отуђен од наследства наших предака и бити припојен наследству другог племена у које се удају. Тако ће нам се одузети део наследства које нам је додељено. 4А кад Израиљцима дође опросна година, онда ће њихов део наследства прећи у наследство племена у које се удају. Тако ће њихов део наследства бити отуђен од наследства наших предака.“

5Тада је Мојсије, према Господњој речи, заповедио Израиљцима: „Истина је што потомци Јосифовог племена кажу. 6Ово је реч коју Господ заповеда за Салпадове ћерке: ’Оне могу да се удају за кога хоће, под условом да се удају у породицу из племена свога оца. 7Наследство Израиљаца се не може преносити с племена на племе; нека сви Израиљци задрже наследство својих отачких племена. 8Свака ћерка која наследи део у једном од израиљских племена мора да се уда у породицу из племена свога оца, како би сваки Израиљац задржао у поседу наследство својих отаца. 9Наследство се не може преносити с племена на племе, јер сва израиљска племена морају да задрже своје наследство.’“

10Салпадове ћерке су урадиле онако како је Господ заповедио Мојсију. 11Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, Салпадове ћерке, удале су се за синове својих стричева, 12и тако постале жене Манасијиних синова, Јосифових потомака; па је наследство остало у племену породице њиховог оца.

13Ово су заповеди и прописи које је Господ преко Мојсија дао Израиљцима на моавским пољанама насупрот Јордана, близу Јерихона.