4. Мојсијева 13

Уходе извиђају хананску земљу

1Господ рече Мојсију: 2„Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“

3Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.

4Ово су њихова имена:

из Рувимовог племена: Самуја, син Захуров;

5из Симеуновог племена: Сафат, син Сурин;

6из Јудиног племена: Халев, син Јефонијин;

7из Исахаровог племена: Игал, син Јосифов;

8из Јефремовог племена: Осија, син Навинов;

9из Венијаминовог племена: Фалтије, син Рафујев;

10из Завулоновог племена: Гудило, син Судин;

11из Јосифовог племена (из Манасијиног племена): Гадије, син Сусин;

12из Дановог племена: Амило, син Гамалин;

13из Асировог племена: Сатур син Михаилов;

14из Нефталимовог племена: Навија, син Вофсијев;

15из Гадовог племена: Гудило, син Макијев.

16То су имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Мојсије је прозвао Осију, сина Навиновог, Исус.

17Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! 18Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. 19Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? 20Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.

21Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. 22Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) 23Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. 24То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. 25Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.

Извештај о извиђању

26По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. 27Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! 28Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. 29У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци и Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“

30Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“

31Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ 32Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! 33Тамо смо видели и Нефилиме1 – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“