Матеј 14

Смрт Јована Крститеља

1У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

6Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 10Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

13Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

22Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

25Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

34Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.