Лука 15

Прича о изгубљеној овци

1Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“

3Исус им онда исприча ову причу: 4„Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“

Прича о изгубљеном новчићу

8„Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“

Прича о изгубљеном сину

11Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.

13Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

17Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу1 и теби; 19нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу.“’ 20Тако је устао и кренуо своме оцу.

Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.

21Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу2 и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’

22Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.

25Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’

28Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’

31’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’“