3. Мојсијева 27

Заветовани дарови

1Господ рече Мојсију: 2„Говори Израиљцима и реци им: ’Ако неко заветује Господу особу, али хоће да се откупи, овако ћеш вршити процену: 3мушкарца између двадесет и шездесет година старости процени на педесет сребрних шекела1 према храмском шекелу2. 4Ако се ради о жени процени је на тридесет шекела3. 5Мушко између пет и двадесет година старости процени на двадесет сребрних шекела4, а женско на десет шекела5. 6Мушко између месец дана и пет година старости процени на пет сребрних шекела6, а женско на три сребрна шекела7. 7Мушко од шездесет година и старије процени на петнаест шекела8, а женско на десет шекела. 8Уколико особа не може да плати процењену вредност, нека дође к свештенику, који ће га проценити; свештеник ће проценити онога који чини завет према његовим могућностима.

9Ако неко доноси живинче као принос Господу, што год се даје Господу, свето је. 10Добро живинче се не сме надоместити, нити заменити за лоше, или лоше живинче за добро. Ако се једно живинче замени другим, тада ће и заветовано и замењено бити свето. 11Ако је живинче нечисто, те није од оних које се могу принети Господу, нека га донесе пред свештеника. 12Нека га свештеник процени према томе да ли је добро или лоше. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 13Ако власник хоће да га откупи, нека дода једну петину на процењену вредност.

14Ако неко заветује своју кућу Господу, нека свештеник процени кућу према томе да ли је добра или лоша. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. 15Уколико онај који заветује своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину на процењени износ, и биће његова.

16Ако неко заветује Господу једну њиву од свог породичног имања, процени је према количини семена које иде у сетву: за један хомер9 јечменог семена педесет сребрних шекела10. 17Ако заветује своју њиву у опросној години, процењена вредност остаје иста. 18Ако своју њиву заветује након опросне године, свештеник ће прорачунати цену према броју година које преостају до наредне опросне године, па ће се њена процењена вредност сразмерно умањити. 19Ако онај који заветује њиву пожели да је откупи, нека дода једну петину на процењену вредност, и биће његова. 20У случају да не откупи њиву, него је прода другоме, више је не може откупити. 21Кад њива буде ослобођена у опросној години, нека буде посвећена као њива заветована Господу и постане свештеникова имовина.

22Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, али није део његовог породичног имања, 23нека свештеник прорачуна њену вредност према процени до опросне године, и нека истога дана исплати процењени износ као ствар посвећену Господу. 24У опросној години њива ће се вратити ономе од кога ју је купио; ономе који држи њиву у поседу. 25Свака процена ће се вршити према храмском шекелу: у једном шекелу има двадесет гера11.

26Првина стоке, пошто је првина, припада Господу, и зато се не може заветовати. Било во или овца, оно припада Господу. 27Ако је то једна од нечистих животиња, она се може откупити по процењеној вредности додавши петину цене. Ако се не откупи, нека се прода по процењеној вредности.

28Шта год неко има, па заветом посвети Господу, било то особа, живинче, или њива на породичном имању, не сме се продати, нити откупити. Све што је заветом посвећено, најсветије је Господу.

29Ниједна особа, која је одређена за клето уништење, не сме се откупити: мора свакако да се погуби.

30Десетак од сваког земаљског семена и од плодова са стабала припада Господу: то је свето Господу. 31Ако неко хоће да откупи део свог десетка, нека дода на то петину цене. 32Десетак од све крупне и ситне стоке, свако десето од оног што пролази испод пастирског штапа, нека буде свето Господу. 33Нека нико не испитује је ли добро или лоше, и нека се не замењује. А ако се замени, тада ће и прво и замењено бити свето; не сме се откупити.’“

34Ово су заповести које је Господ дао Мојсију за Израиљце на Синајској гори.