Јован 21

1После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: 2Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. 3Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.

4У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.

5Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“

Они му одговорише: „Нисмо.“

6Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.

7Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. 8Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара1. 9Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.

10Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ 11Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. 12Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. 13Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. 14То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.

Исус и Петар

15После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“

16Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“

Исус му рече: „Чувај моје овце!“

17Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“

Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“

Исус му рече: „Напасај моје овце! 18Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, сам си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“

20Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“

22Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“

24Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.