Књига о Јову 36

1Елијуј је наставио овим речима:

2„Стрпи се мало да ти објасним,

још бих да ти нешто кажем о Богу.

3Знање ћу своје нашироко да изнесем,

зарад Саздатеља свога

праведност ћу да објасним.

4Стварно нема неистине у речима мојим,

пред тобом је човек беспрекорног знања.

5Гле! Бог је силан, не презире никог.

Он је силан, у науму велик!

6Он злотвора не оставља живог,

ојађеним удељује правду.

7Са праведног свој поглед не скида,

с царевима навек на престо их поставља

и они се уздижу високо.

8Ако су и ланцима оковани

и свезани конопцима јада,

9он им јавља шта су урадили,

о преступима којим се бахате.

10Он им ухо за прекор отвара,

позива их да се греха клоне.

11Буду ли га чули и њему служили,

у напретку дане своје проживеће

и године своје у милини.

12А ако не послушају,

мач ће их сасећи;

ишчезнуће без икаквог знања.

13Гнев навлаче људи срца безбожнога,

чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.

14Док су млади душа им умире,

скончавају међу храмским блудницима.

15Невољника он невољом спасава

и ухо му тлачењем отвара.

16И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место;

на место где зебње нема,

где је прострт сто крцат изобиљем.

17Али ти кипиш судом за злобнике,

обузет си и судом и правдом!

18Пази да те нико богатством не мами,

не дај да те заведе големи откуп.

19Хоће ли те из невоље избавити благо твоје

и сав труд снаге твоје?

20Не жуди за ноћи

када људе узимају из њихових кућа.1

21Чувај се, злу се не приклањај,

јер то си и одабрао рађе него муку.

22Гле! Узвишен је Господ у сили својој!

Попут њега учитељ ко ли је?

23Ко ли му је пут његов наменио?

Каже ли му ико: ’Лоше си чинио’?

24Имај на уму да његово величаш дело

о коме певају људи.

25Сав га је људски род видео,

мотре га људи издалека.

26Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив

и број година његових нам је недокучив!

27Јер он подиже капи воде

што из кише маглом росе,

28па људима обилно

из облака пљуште.

29Ко још разуме како се ваља облак

и како грми из куће његове?

30Ено, око себе он простире муњу своју

и покрива дубине мора!

31Он тиме влада народима

и даје обиље хране.

32Муњама пуни руке

па им нареди где ће да ударе.

33Грмљавина њихова га најављује,

али и стока када олуја стиже.