Књига пророка Исаије 13

Против Вавилона

1Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:

2„На голетном брду подигните заставу,

њима из гласа вичите,

руком машите:

и нека уђу на кнежевска врата.

3Ја сам заповедио својим посвећенима,

па сам позвао јунаке своје за гнев мој,

који се веселе величанству моме.“

4Глас је мноштва на горама,

као да је пуно народа.

Глас је буке од царстава,

од сакупљених гомила.

То Господ над војскама

врши смотру војске за бој.

5Долазе из далеке земље,

с небеске границе,

Господ и оруђа љутине његове,

да сву земљу разоре.

6Кукајте, јер је близу дан Господњи,

пустошење од Свемоћног долази.

7Све су руке зато малаксале,

свако људско срце обамрло,

8па су се устрашили,

жигање и болови их спопадају,

грче се као породиља;

један зазире од другога,

лица су им лица од пламена.

9Ево долази дан Господњи,

свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,

да у пустош земљу претвори,

да из ње грешнике истреби;

10јер небеске звезде и сазвежђа њина

неће више светлошћу сијати,

сунце ће да згасне чим гране

и месец светлост своју неће више одсјајивати;

11јер ћу казнити васељену за злоћу,

и опаке за кривицу;

и зауставићу понос охолих,

и понизићу надменост насилничку.

12Човек ће бити ређи од злата жеженога,

људски створ ређи од злата офирскога.

13Зато ћу небеса потрести

и земља ће се с места свога померити

због срџбе Господа над војскама,

у дан кад се гнев његов разјари.

14И тада, као срна пред хајкачима,

као овце које нико не сабира,

свако ће гледати према свом народу,

и свако ће побећи у своју земљу.

15Они ће пробости сваког кога стигну,

и од мача ће пасти свако кога ухвате;

16пред очима њиховим

одојчад ће им смрскати,

куће њине опљачкати,

жене њихове силовати.

17Ево, на њих Мидијце подижем.

Они сребро не цене

и они у злату не уживају.

18Они ће луком пострељати младиће,

на плод утробе се смиловати неће,

над дечацима око им се сажалити неће.

19Вавилон, украс царствима,

понос гордости халдејске,

биће као Содома и Гомора

када их је Бог опустошио.

20Он довека неће бити насељен,

од колена до колена биће ненастањен.

И Арапин онде неће подизати шатора,

нити ће пастири онде почивати.

21Онде ће звери пустињске боравити,

и совуљаге ће им куће напунити,

и нојеви ће онде становати,

а јарци ће тамо скакутати.

22По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,

а по њиховим раскошним дворовима шакали.

Ближи се време његово,

а дани му се продужити неће.