1. Мојсијева 6

Општа поквареност човечанства

1Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, 2опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. 3Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век1 буде стотину двадесет година.“

4У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими2. Они су били од давнина чувени људи.

5Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. 6Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. 7Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ 8Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.

Ноје и потоп

9Ово је запис о Ноју.

Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом. 10Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.

11Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем. 12Бог погледа на земљу, а оно, цела земља се искварила и сваки човек на земљи се изопачио. 13Бог рече Ноју: „Одлучио сам да окончам живот свим људима, јер се земља испунила насиљем због њих. Ево, истребићу их заједно са земљом! 14Зато направи себи пловило од чемпресовог3 дрвета. У пловилу ћеш направити преграде, а споља и изнутра премазаћеш га смолом. 15А ево како ћеш га направити: дужина ће му бити три стотине лаката, ширина педесет лаката и висина тридесет лаката.4 16На пловилу начини отвор за светлост и покриј га надстрешницом лакат5 од врха. Врата на пловилу постави са стране; нека има доњи, средњи и горњи спрат. 17Ево, ја ћу пустити потопне воде на земљу да истребим свако живо биће под небом, све што у себи има дах живота. Све на земљи ће изгинути! 18Али са тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у пловило ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. 19А од сваког живог бића уведи у пловило по двоје, да с тобом преживе; и нека буду мушко и женско. 20По двоје од птица према њиховим врстама, од животиња према њиховим врстама и од гмизаваца што пузе по земљи нека уђу к теби да преживе. 21Са собом понеси сваку врсту хране па чувај, да буде и теби и њима за јело.“

22Ноје учини тако. Све што му је Бог заповедио, он је то извршио.