Приче Соломунове 30

Агурова исповест.

1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

2Ја сам луђи од сваког,

и разума човечијег нема у мене.

3Нити сам учио мудрост

нити знам свете ствари.

4Ко је изашао на небо и опет сишао?

Ко је скупио ветар у прегршти своје?

Ко је свезао воде у плашт свој?

Ко је утврдио све крајеве земљи?

Како Му је име? И како је име Сину Његовом?

Знаш ли?

5Све су речи Божије чисте;

Он је штит онима који се уздају у Њ.

6Ништа не додај к речима Његовим,

да те не укори и не нађеш се лажа.

7За двоје молим Те;

немој ме се оглушити док сам жив:

8Таштину и реч лажну удаљи од мене;

сиромаштва ни богатства не дај ми,

храни ме хлебом по оброку мом,

9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе

и рекао: Ко је Господ?

Или осиромашивши да не бих крао

и узалуд узимао име Бога свог.

10Не опадај слуге господару његовом,

да те не би клео и ти био крив.

11Има род који псује оца свог

и не благосиља матере своје.

12Има род који мисли да је чист,

а од свог кала није опран.

13Има род који држи високо очи своје,

и веђе му се дижу увис.

14Има род коме су зуби мачеви

и кутњаци ножеви,

да прождире сиромахе са земље

и убоге између људи.

15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај.

Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

16Гроб,

материца јалова,

земља која не бива сита воде,

и огањ, који не говори: Доста.

17Око које се руга оцу и неће да слуша матере,

кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

19Пут орлов у небо,

пут змијин по стени,

пут лађин посред мора,

и пут човечији к девојци.

20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста,

па вели: Нисам учинила зла.

21Од трога се потреса земља,

и четвртог не може поднети:

22Од слуге, кад постане цар,

од безумника, кад се наједе хлеба.

23Од пуштенице, кад се уда,

од слушкиње кад наследи госпођу своју.

24Четворо има малено на земљи,

али мудрије од мудраца:

25Мрави, који су слаб народ,

али опет приправљају у лето себи храну;

26Питоми зечеви, који су нејак народ,

али опет у камену граде себи кућу;

27Скакавци, који немају цара,

али опет иду сви јатом;

28Паук, који рукама ради

и у царским је дворима.

29Троје лепо корача,

и четврто лепо ходи:

30Лав, најјачи између зверова,

који не узмиче ни пред ким,

31Коњ опасан по бедрима

или јарац,

и цар на кога нико не устаје.

32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио,

метни руку на уста.

33Кад се разбија млеко, излази масло;

и ко јако нос утире, изгони крв;

тако ко дражи на гнев, замеће свађу.