Приче Соломунове 24

Опомене да будемо стрпљиви и помирљиви.

1Не завиди злим људима

нити жели да си с њима.

2Јер о погибли мисли срце њихово

и усне њихове говоре о муци.

3Мудрошћу се зида кућа

и разумом утврђује се.

4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

5Мудар је човек јак,

и разуман је човек силан снагом.

6Јер мудрим саветом ратоваћеш,

и избављење је у мноштву саветника.

7Високе су безумноме мудрости;

неће отворити уста својих на вратима.

8Ко мисли зло чинити

зваће се зликовац.

9Мисао безумникова грех је,

и подсмевач је гад људски.

10Ако клонеш у невољи,

скратиће ти се сила.

11Избављај похватане на смрт;

и које хоће да погубе,

немој се устегнути од њих.

12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то;

неће ли разумети Онај који испитује срца,

и који чува душу твоју неће ли дознати

и платити свакоме по делима његовим?

13Сине мој, једи мед, јер је добар,

и саће, јер је слатко грлу твом.

14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш;

и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог,

и не квари му почивање.

16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане,

а безбожници пропадају у злу.

17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати,

и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

18Јер би видео Господ и не би Му било мило,

и обратио би гнев свој од њега на тебе.

19Немој се жестити ради неваљалаца,

немој завидети безбожницима.

20Јер нема плате неваљалцу,

жижак ће се безбожницима угасити.

21Бој се Господа, сине мој, и цара,

и не мешај се с немирницима.

22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова,

а ко зна пропаст која иде од обојице?

23И ово је за мудраце:

Гледати ко је ко на суду није добро.

24Ко говори безбожнику: Праведан си,

њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

25А који га карају, они ће бити мили,

и доћи ће на њих благослов добрих.

26Ко говори речи истините,

у уста љуби.

27Уреди свој посао на пољу,

и сврши своје на њиви,

потом и кућу своју зидај.

28Не буди сведок на ближњег свог без разлога,

и не варај уснама својим.

29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити;

платићу овом човеку по делу његовом.

30Иђах мимо њиве човека лењог

и мимо винограда човека безумног;

31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ,

и ограда им камена разваљена.

32И видевши узех на ум,

и гледах и поучих се.

33Док мало проспаваш, док мало продремљеш,

док мало склопиш руке да починеш,

34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник,

и оскудица твоја као оружан човек.