Приче Соломунове 15

Мудрост доноси спасење, а безумље и грехови пропаст.

1Одговор благ утишава гнев,

а реч прека подиже срдњу.

2Језик мудрих људи украшава знање,

а уста безумних просипају безумље.

3Очи су Господње на сваком месту

гледајући зле и добре.

4Здрав је језик дрво животно,

а опачина с њега кршење од ветра.

5Луд се руга наставом оца свог;

а ко прима укор бива паметан.

6У кући праведниковој има много блага;

а у дохотку је безбожниковом расап.

7Усне мудрих људи сеју знање,

а срце безумничко не чини тако.

8Жртва је безбожничка гад Господу,

а молитва праведних угодна Му је.

9Гад је Господу пут безбожников;

а ко иде за правдом, њега љуби.

10Карање је зло ономе ко оставља пут;

који мрзи на укор, умреће.

11Пакао је и погибао пред Господом,

а камоли срца синова човечијих.

12Подсмевач не љуби оног ко га кори,

нити иде к мудрима.

13Весело срце весели лице,

а жалост у срцу обара дух.

14Срце разумно тражи знање,

а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15Сви су дани невољникови зли;

а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16Боље је мало са страхом Господњим

него велико благо с немиром.

17Боље је јело од зеља где је љубав

него од вола угојена где је мржња.

18Човек гневљив замеће распру;

а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19Пут је лењога као ограда од трња,

а стаза је праведних насута.

20Мудар је син радост оцу,

а човек безуман презире матер своју.

21Безумље је радост безумнику,

а разуман човек ходи право.

22Намере се расипају кад нема савета,

а тврдо стоје где је много саветника.

23Радује се човек одговором уста својих,

и реч у време како је добра!

24Пут к животу иде горе разумноме

да се сачува од пакла одоздо.

25Господ раскопава кућу поноситима,

а међу удовици утврђује.

26Мрске су Господу мисли зле,

а беседе чистих миле су.

27Лакомац затире своју кућу,

а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28Срце праведниково премишља шта ће говорити,

а уста безбожничка ригају зло.

29Далеко је Господ од безбожних,

а молитву праведних чује.

30Вид очни весели срце,

добар глас гоји кости.

31Ухо које слуша карање животно

наставаће међу мудрима.

32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју;

а ко слуша карање, бива разуман.

33Страх је Господњи настава к мудрости,

и пре славе иде смерност.