Марко 7

О људским законима. Исус исцељује кћер жене Хананејке, глуве и неме.

1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима. 2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их. 3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих; 4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе. 5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? 6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано:

Ови људи уснама ме поштују,

а срце њихово далеко стоји од мене.

7Но залуду ме поштују

учећи наукама, заповестима људским.

8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате. 10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре. 11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи. 12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој, 13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите. 15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека. 16Ако ко има уши да чује нека чује. 17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу. 18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити? 19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела. 20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; 21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, 22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. 23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити. 25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим. 26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене. 27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима. 28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих. 29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје. 30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске. 32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку. 33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог; 34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се. 35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо. 36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху. 37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.