Марко 15

Исус пред Пилатом. Осуда. Трнов венац. Смрт Исусова на крсту. Погреб Исусов.

1И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату. 2И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. 3И тужаху Га главари свештенички врло. 4А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе. 5Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

6А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху. 7А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв. 8И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше. 9А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског? 10Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички. 11Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти. 12А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским? 13А они опет повикаше: Распни га. 14А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га. 15А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

16А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника, 17и обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ. 18И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски! 19И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се. 20И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

21И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст. 22И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница. 23И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе. 24И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. 25А беше сат трећи кад Га разапеше. 26И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски. 27И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему. 28И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце. 29И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш, 30помози сам себи и сиђи с крста. 31Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи. 32Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

33А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог. 34И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? 35И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију. 36А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. 37А Исус повика гласно, и издахну. 38И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно. 39А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

40А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија, 41које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

42И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе), 43дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово. 44А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро? 45И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. 46И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба. 47А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.