Јован 18

Исуса хватају. Испитивање пред Великим саветом поглавара свештеничких. Петар се одриче. Саслушавање пред Пилатом.

1И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови. 2А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим. 3Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем. 4А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите? 5Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше. 6А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу. 7Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. 8Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду. 9Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао. 10А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо. 11Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?

12А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га, 13и одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године. 14А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.

15За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког; 16а Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра. 17Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам. 18А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

19Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку. 20Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих. 21Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио. 22А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком? 23Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? 24И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.

25А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам. 26Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим? 27Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.

28А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху. 29Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека? 30Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби. 31А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити. 32Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.

33Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски? 34Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене? 35Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио? 36Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде. 37Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. 38Рече Му Пилат: Шта је истина?

И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему. 39А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског? 40Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.