Priče Solomunove 9

Prijateljski poziv mudrosti.

1Premudrost sazida sebi kuću,

i otesa sedam stupova;

2Pokla stoku svoju,

rastvori vino svoje,

i postavi sto svoj.

3Posla devojke svoje,

te zove svrh visina gradskih:

4Ko je lud, neka se uvrati ovamo.

I bezumnima veli:

5Hodite, jedite hleba mog,

i pijte vino koje sam rastvorila.

6Ostavite ludost i bićete živi,

i idite putem razuma.

7Ko uči podsmevača, prima sramotu;

i ko kori bezbožnika, prima rug.

8Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te;

karaj mudra, i ljubiće te.

9Kaži mudrome, i biće još mudriji;

pouči pravednog, i znaće više.

10Početak je mudrosti strah Gospodnji,

i znanje je svetih stvari razum.

11Jer će se mnom umnožiti dani tvoji

i dodaće ti se godine životu.

12Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar;

ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.

13Žena bezumna plaha je,

luda i ništa ne zna;

14I sedi na vratima od kuće svoje

na stolici, na visinama gradskim,

15Te viče one koji prolaze,

koji idu pravo svojim putem:

16Ko je lud? Neka se uvrati ovamo.

I bezumnom govori:

17Voda je kradena slatka,

i hleb je sakriven ugodan.

18A on ne zna da su onde mrtvaci

i u dubokom grobu da su zvanice njene.