Priče Solomunove 4

Nastava očina kako da se ide putem mudrosti.

1Slušajte, deco, nastavu očevu,

i pazite da biste poznali mudrost.

2Jer vam dobru nauku dajem,

ne ostavljajte zakon moj.

3Kad bejah sin u oca svog mlad,

i jedinac u matere svoje,

4On me učaše i govoraše mi:

Neka primi srce tvoje reči moje,

drži zapovesti moje i bićeš živ.

5Pribavi mudrost, pribavi razum;

ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.

6Nemoj je ostaviti, i čuvaće te,

ljubi je, i hraniće te.

7Mudrost je glavno; pribavi mudrost,

i za sve imanje svoje pribavi razum.

8Podiži je i ona će te uzvisiti,

proslaviće te kad je zagrliš.

9Metnuće ti na glavu venac od milina,

krasnu krunu daće ti.

10Slušaj, sine moj, i primi reči moje,

i umnožiće ti se godine životu.

11Učim te putu mudrosti,

vodim te stazama pravim.

12Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji,

i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.

13Drži se nastave i ne puštaj,

čuvaj je, jer ti je život.

14Ne idi na stazu bezbožničku

i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.

15Ostavi ga, ne hodi po njemu,

ukloni se od njega i mini ga.

16Jer ne spavaju ako ne učine zla,

i ne dolazi im san ako koga ne obore.

17Jer jedu hleb bezbožnosti

i piju vino nasilja.

18A put je pravednički kao svetlo videlo,

koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.

19A put je bezbožnički kao mrak,

ne znaju na šta će se spotaknuti.

20Sine moj, slušaj reči moje,

prigni uho svoje besedi mojoj.

21Da ti ne odlaze iz očiju;

čuvaj ih usred srca svog.

22Jer su život onima koji ih nalaze

i zdravlje svemu telu njihovom.

23Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje,

jer iz njega izlazi život.

24Ukloni od usta svojih opačinu

i od usana svojih nevaljalstvo udalji.

25Oči tvoje neka gledaju upravo

i veđe tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.

26Meri stazu nogama svojim,

i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.

27Ne svrći ni nadesno ni nalevo,

odvraćaj nogu svoju oda zla.