Priče Solomunove 29

Mudrost donosi blagoslov, a bezumlje i grehovi propast.

1Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav,

ujedanput će propasti, da neće biti leka.

2Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod;

a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.

3Ko ljubi mudrost, veseli oca svog;

a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.

4Car pravdom podiže zemlju;

a ko uzima mito, satire je.

5Ko laska prijatelju svom,

razapinje mrežu nogama njegovim.

6U grehu je zlog čoveka zamka,

a pravednik peva i veseli se.

7Pravednik razume parbu nevoljnih,

a bezbožnik ne mari da zna.

8Podsmevači raspaljuju grad,

a mudri utišavaju gnev.

9Mudar čovek kad se pre s ludim,

ili se srdio ili smejao,

nema mira.

10Krvopije mrze na bezazlenoga,

a pravi se brinu za dušu njegovu.

11Sav gnev svoj izliva bezumnik,

a mudri ustavlja ga natrag.

12Koji knez sluša lažne reči,

sve su mu sluge bezbožne.

13Siromah i koji daje na dobit sretaju se;

obojici Gospod prosvetljuje oči.

14Koji car pravo sudi siromasima,

njegov će presto stajati doveka.

15Prut i kar daju mudrost,

a dete pusto sramoti mater svoju.

16Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi,

a pravednici će videti propast njihovu.

17Karaj sina svog, i smiriće te,

i učiniće milinu duši tvojoj.

18Kad nema utvare, rasipa se narod;

a ko drži zakon, blago njemu!

19Rečima se ne popravlja sluga,

jer ako i razume, opet ne sluša.

20Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj?

Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.

21Ako ko mazi slugu od malena,

on će najposle biti sin.

22Gnevljiv čovek zameće svađu,

i ko je naprasit, mnogo greši.

23Oholost ponižuje čoveka,

a ko je smeran duhom, dobija slavu.

24Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu,

čuje prokletstvo i ne prokazuje.

25Strašljiv čovek meće sebi zamku;

a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.

26Mnogi traže lice vladaočevo,

ali je od Gospoda sud svakome.

27Pravednima je mrzak nepravednik,

a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.