Priče Solomunove 24

Opomene da budemo strpljivi i pomirljivi.

1Ne zavidi zlim ljudima

niti želi da si s njima.

2Jer o pogibli misli srce njihovo

i usne njihove govore o muci.

3Mudrošću se zida kuća

i razumom utvrđuje se.

4I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.

5Mudar je čovek jak,

i razuman je čovek silan snagom.

6Jer mudrim savetom ratovaćeš,

i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.

7Visoke su bezumnome mudrosti;

neće otvoriti usta svojih na vratima.

8Ko misli zlo činiti

zvaće se zlikovac.

9Misao bezumnikova greh je,

i podsmevač je gad ljudski.

10Ako kloneš u nevolji,

skratiće ti se sila.

11Izbavljaj pohvatane na smrt;

i koje hoće da pogube,

nemoj se ustegnuti od njih.

12Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to;

neće li razumeti Onaj koji ispituje srca,

i koji čuva dušu tvoju neće li doznati

i platiti svakome po delima njegovim?

13Sine moj, jedi med, jer je dobar,

i saće, jer je slatko grlu tvom.

14Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš;

i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.

15Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog,

i ne kvari mu počivanje.

16Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane,

a bezbožnici propadaju u zlu.

17Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati,

i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.

18Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo,

i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.

19Nemoj se žestiti radi nevaljalaca,

nemoj zavideti bezbožnicima.

20Jer nema plate nevaljalcu,

žižak će se bezbožnicima ugasiti.

21Boj se Gospoda, sine moj, i cara,

i ne mešaj se s nemirnicima.

22Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova,

a ko zna propast koja ide od obojice?

23I ovo je za mudrace:

Gledati ko je ko na sudu nije dobro.

24Ko govori bezbožniku: Pravedan si,

njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.

25A koji ga karaju, oni će biti mili,

i doći će na njih blagoslov dobrih.

26Ko govori reči istinite,

u usta ljubi.

27Uredi svoj posao na polju,

i svrši svoje na njivi,

potom i kuću svoju zidaj.

28Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga,

i ne varaj usnama svojim.

29Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti;

platiću ovom čoveku po delu njegovom.

30Iđah mimo njive čoveka lenjog

i mimo vinograda čoveka bezumnog;

31I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj,

i ograda im kamena razvaljena.

32I videvši uzeh na um,

i gledah i poučih se.

33Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ,

dok malo sklopiš ruke da počineš,

34U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik,

i oskudica tvoja kao oružan čovek.