Marko 7

O ljudskim zakonima. Isus isceljuje kćer žene Hananejke, gluve i neme.

1I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima. 2I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih. 3Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih; 4i kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe. 5A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama? 6A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano:

Ovi ljudi usnama me poštuju,

a srce njihovo daleko stoji od mene.

7No zaludu me poštuju

učeći naukama, zapovestima ljudskim.

8Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.

9I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate. 10Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre. 11A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći. 12I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj, 13ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.

14I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite. 15Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka. 16Ako ko ima uši da čuje neka čuje. 17I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču. 18I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti? 19Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela. 20Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; 21jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, 22krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. 23Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.

24I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti. 25Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dođe i pade k nogama Njegovim. 26A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera đavola iz kćeri njene. 27A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima. 28A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih. 29I reče joj: Za tu reč idi; izađe đavo iz kćeri tvoje. 30I došavši kući nađe da je đavo izašao, i kći ležaše na odru.

31I opet izađe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more galilejsko u krajeve desetogradske. 32I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku. 33I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog; 34i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se. 35I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo. 36I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu. 37I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.