Jovan 4

Isusov razgovor sa Samarjankom. Isceljenje sina carevog čoveka.

1Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan 2(Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi), 3ostavi Judeju, i otide opet u Galileju. 4A valjalo Mu je proći kroz Samariju. 5Tako dođe u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom. 6A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seđaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.

7Dođe žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus: Daj mi da pijem. 8(Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.) 9Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne mešaju sa Samarjanima. 10Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu. 11Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu? 12Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova? 13Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; 14a koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni. 15Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.

16Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dođi ovamo. 17Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža; 18jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala. 19Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok. 20Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. 21Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. 22Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja. 23Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce. 24Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. 25Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe kazaće nam sve. 26Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.

27I tada dođoše učenici Njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom? 28A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima: 29Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos? 30Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše k Njemu.

31A učenici Njegovi moljahu Ga, međutim, govoreći: Ravi! Jedi. 32A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. 33Tada učenici govorahu među sobom: Već ako Mu ko donese da jede? 34A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao. 35Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu. 36I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje; 37jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje. 38Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uđoste.

39I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila. 40Kad dođoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana. 41I mnogo ih više verova za Njegovu besedu. 42A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.

43A posle dva dana iziđe odande, i otide u Galileju: 44Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti. 45A kad dođe u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.

46Dođe pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu. 47Ovaj čuvši da Isus dođe iz Judeje u Galileju, dođe k Njemu i moljaše Ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na samrti. 48I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete. 49Reče Mu carev čovek: Gospode! Siđi dok nije umrlo dete moje. 50Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči koju mu reče Isus, i pođe. 51I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav. 52Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu: Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica. 53Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova. 54Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u Galileju.