Jovan 11

Lazarevo vaskrsenje. Poglavari sveštenički dogovaraju se da ubiju Isusa.

1Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene. 2(A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.) 3Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je. 4A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.

5A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara. 6A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše. 7A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju. 8Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo? 9Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta; 10a ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu. 11Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. 12Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće. 13A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna. 14Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre. 15I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu. 16Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.

17A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu. 18(A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.) 19I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim. 20Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma. 21Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro. 22A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog. 23Isus joj reče: Brat će tvoj ustati. 24Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan. 25A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće. 26I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo? 27Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.

28I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te. 29A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu. 30Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta. 31A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo. 32A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat. 33Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan. 34I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš. 35Udariše suze Isusu. 36Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše, 37a neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?

38A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj. 39Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro. 40Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju? 41Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio. 42A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao. 43I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Iziđi napolje. 44I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.

45Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga. 46A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus. 47Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa. 48Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod. 49A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa; 50i ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne. 51A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod; 52i ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno. 53Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.

54A Isus više ne hođaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima svojim.

55A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste. 56Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik? 57A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.