Danilo 7

Danilo u snu vidi četiri svetska carstva i večno carstvo sina čovečijeg.

1Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko. 2Danilo progovori i reče: Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru. 3I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija. 4Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se. 5Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa. 6Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast. 7Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova. 8Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.

9Gledah dokle se postaviše prestoli,

i starac sede,

na kome beše odelo belo kao sneg,

i kosa na glavi kao čista vuna,

presto Mu beše kao plamen ognjeni,

točkovi Mu kao oganj razgoreo.

10Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega,

hiljada hiljada služaše Mu,

i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim;

sud sede,

i knjige se otvoriše.

11Tada gledah radi glasa velikih reči koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se raščini i dade se da izgori ognjem. 12I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im određena do vremena i do roka.

13Videh u utvarama noćnim,

i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim,

i dođe do starca i stade pred Njim.

14I dade Mu se vlast i slava i carstvo

da Mu služe svi narodi i plemena i jezici;

vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći,

i carstvo se Njegovo neće rasuti.

15Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me. 16Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači: 17Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji. 18Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka.

19Tada zaželeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bronzane, i jeđaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše, 20i o deset rogova šta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i beše po viđenju veći od drugih. 21Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih, 22dokle dođe starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.

23Ovako reče:

Četvrta zver biće četvrto carstvo na zemlji,

koje će se razlikovati od svih carstava,

i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti.

24I deset rogova jesu deset careva,

koji će nastati iz tog carstva,

a posle njih nastaće drugi,

i on će se razlikovati od pređašnjih,

i pokoriće tri cara.

25I govoriće reči na Višnjeg,

i potiraće svece Višnjeg,

i pomišljaće da promeni vremena i zakone;

i daće mu se u ruke

za vreme i za vremena i za po vremena.

26Potom će sesti sud,

i uzeće mu se vlast,

te će se istrebiti i zatrti sasvim.

27A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom

daće se narodu svetaca Višnjeg;

Njegovo će carstvo biti večno carstvo,

i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga.

28Ovde je kraj ovoj reči. A mene, Danila vrlo uznemiriše misli moje, i lice mi se sve promeni; ali reč sačuvah u srcu svom.